Priča 4 – Tajni prolazi Jazavca Janka

🦡 U Velikoj Saputavoj sumi tog jutra sunce je osvetljavalo kapljice rose na travi, ali pod zemljom sve je bilo mirno i tajanstveno.

Odjednom, iz malenog ulaza u zemlju, začulo se tiho, stidljivo šaptanje:

 „Inspektore J… imate li vremena? Treba mi pomoć…“

Iz svoje mreže tunela pojavio se Jazavac Janko — promišljen, stidljiv i pomalo zabrinut, ali sa očima koje su blistale od radoznalosti.

„Šta se dogodilo, Janko?“ upitao je Jelen Inspektor J, prilazeći ulazu u Jankov tunel.

„Pa…“, počeo je Janko, „nekako… izgubljene su mi moje zalihe pecuraka i žira. Mislim… nisam siguran gde su. A možda su samo u nekom od mojih tunela…“

Inspektor J se nasmešio: „Ako ih ti ne možeš pronaći, možda ti mogu pomoći da ih pratimo zajedno.“

Janko je povukao Inspektora J kroz mali, mračni prolaz ispod starog hrasta. Tuneli su vijugali, prolazili ispod potoka i starog korenja, a Janko je pažljivo pokazivao svaki skroviti kutak.

 „Ovo su moji tajni prolazi“, šapnuo je, „ovde čuvam stvari koje su mi važne. A ponekad samo volim da istražujem pod zemljom, daleko od buke šume.“

🥾 Koračali su tiho kroz zemlju dok je Janko pokazivao:

• male niše sa zalihama hrane
• skrivene prolaze koji vode do drugih delova šume
• mesta gde su tragovi gotovo nevidljivi

„Vidite?“ rekao je Janko, pokazujući sitne tragove u zemlji. „Svaka stvar ima svoje mesto. Ako se nešto izgubi, dovoljno je pratiti tragove… i sve se otkriva.“

I dok su se penjali iz tunela, Janko je otkrio malu kutiju koju je zaboravio. „Ah, evo! Tu su moji žirevi!“, uzviknuo je, a njegov stidljiv osmeh razvedrio celo okruženje.

Inspektor J je klimnuo glavom: „Janko, vidim da tvoja snaga nije samo u kopanju, već u pažnji i strpljenju. Tvoje oči vide ono što drugi promaše.“

Janko je sramežljivo spustio pogled: „A ponekad, ako ne pazim, napravim i neku zabunu… ali trudim se da sve bude u redu.“

🌲 Tog dana Janko je pokazao svima da i najmirniji i najstidljiviji među nama mogu biti pravi čuvari šume, jer strpljenje, promišljenost i pažnja često otkrivaju ono što je drugima skriveno.

Pouka:

🌱 Pažljivo posmatranje i strpljenje često otkrivaju rešenja koja se ne vide na prvi pogled.

 🦡 Čak i stidljive osobe imaju veliku snagu i mogu pomoći drugima, samo treba da veruju u svoje sposobnosti.

 🌟 I najmanje, skriveno mesto ili tajni prolaz može biti ključ za rešavanje velike misterije.

🌠🌠🌠🌠🌠🌠🌠🌠🌠🌠🌠🌠🌠🌠

U znak secanja 

Goran Radulovic (29)

Policajac OUP Palilula

Na danasnji dan, 17. marta 2026. godine, navrsilo se 31 godina od ubistva policajca Gorana Radulovica (29).

Ubistvo se dogodilo 17. marta 1995. usred Beograda. Tog dana oko 16 časova policajci OUP Palilula Goran Radulović (29) i Dejan Stanimirović (27), vraćajući se s posla, ugledali su u ulici Svetozara Markovića dva muškarca, od kojih je jedan drugome pokazivao kako funkcioniše pištolj, poslednji model berete. Prema kasnijem svedočenju Dejana Stanimirovića, njegov kolega insistirao je da naoružanom neznancu priđu i zatraže isprave i dozvolu za nošenje oružja. Stanimirović nije bio za taj predlog, ali je Radulović insistirao smatrajući da je policajac po službenoj dužnosti uvek obavezan da u takvim situacijama interveniše. Izvukao je svoj pištolj i, prilazeći naoružanom mladiću, uzviknuo: policija. Međutim, neznanac je bio brži, ispalio je četiri hica u Radulovića, koji je odmah pao smrtno pogođen. Naknadnim hicem u glavu neznanac je „overio“ žrtvu i utekao u obližnju zgradu..

Izvor: Vreme 

🌠🌠🌠