Noc kad se tata nije vratio na veceru

 U kuhinji je mirisala supa.

Mila je sedela za stolom i nogama lagano udarala o ivicu stolice. Na tanjiru je već čekao hleb isečen na kocke, onako kako je tata uvek voleo da mu se ubaci u supu.

„Samo da operem ruke i dolazim“, rekao je tata pre deset minuta.

Mila je klimnula glavom kao da je to najnormalnija stvar na svetu, iako je znala da se “samo da operem ruke” kod njenog tate ponekad pretvori u pola sata pričanja telefonom.

Telefon je zazvonio.

Tata je zastao na pola puta do kupatila.

Pogledao je ekran.

Moji roditelji iza znacke

Postoje poslovi u uniformi i poslovi u civilu. Ponekad odlaze rano ujutru, ponekad kasno noću. Ponekad se vraćaju dok ja već spavam.

Nekad mi nedostaju dok nisu tu. Ponekad se pitam gde su i šta rade. Ali onda mi kažu da njihov posao znači da pomažu drugim ljudima, na različite načine, na različitim mestima.