Prica 11 – Noc starih uspomena

Veče je polako silazilo na Veliku Saputavu sumu. Lišće je tiho šuštalo pod kopitama jelena Inspektora J dok je hodao uskom stazom pored potoka. U jednoj šapi nosio je malu metalnu termos bocu iz koje se širio miris toplog čaja od nane i šumskih trava.

Nebom su se palile prve zvezde. To je bilo njegovo omiljeno vreme za razmišljanje. Nije voleo buku kada razmišlja o starim slučajevima. Suma je uveče umela da bude tiha na poseban način. Kao da i sama pažljivo sluša.

Jelen Inspektor J zastade kraj velikog hrasta i sede na oboreni panj. Sipao je malo čaja u drvenu šolju i duboko uzdahnuo.

„Davno je to bilo”, promrmljao je sebi u bradu.

Profil: Inspektor J - Velika Saputava suma

Jelen Inspektor J 

🦌U srcu Velike Saputave sume živi jelen kakav se ne sreće često.

Inspektor J nije najglasniji. Nije ni najbrži. 

Ali je gotovo uvek — u pravu.

Njegove visoke, razgranate rogove mnogi u šumi vide kao simbol snage. Ali oni koji ga bolje poznaju znaju da je njegova prava snaga u načinu na koji razmišlja.

Iza okruglih naočara kriju se pažljive oči koje primećuju ono što drugima promakne — sitnu ogrebotinu na kori drveta, trag u rosnoj travi, list koji je okrenut na pogrešnu stranu.

On retko žuri sa zaključcima.

Hrast Inspektora J

Na blagoj uzvišici, tamo gde jutarnje sunce prvo dotakne krošnje, stajao je najstariji hrast u Velikoj Šaputavoj šumi.

Njegovo deblo bilo je široko i čvrsto, izbrazdano godinama i pričama. U njemu se nalazila prirodna šupljina – ali ne obična. To je bila kancelarija Inspektora J.

Ulaz je bio diskretan, zaklonjen granom divlje loze. Kada bi se odmakla, otkrivala bi mali drveni prag koji je Inspektor J sam izbrusio rogovima.

Unutra je bilo toplo i mirisalo je na suvo lišće i čaj od šumskih trava.

Priča 1 – Prvi sapat sume

Jutro u Velikoj Saputavoj sumi počinjalo je tiho, ali nikada potpuno bez zvuka.

Jelen Inspektor J je stajao na proplanku sa šoljom toplog čaja u kopitu. Para se lagano dizala u vazduh, mešajući se sa svežinom jutra. To je bio njegov ritual – pre nego što šuma započne svoj dan, on je osluškivao.

„Šuma uvek nešto govori“, tiho je promrmljao.

Nije žurio. Nikada nije žurio. Lagano je zakoračio po rosnoj travi, pažljivo pazeći da ne poremeti sitne tragove na zemlji. Njegove naočare su blago skliznule niz nos dok se saginjao.